Dobrodošli

***Čime se grejati***

SVE JE SKUPLJE OD DRVETA

Graditeljima i vlasnicima kuća ove i narednih zima neće biti lako.

Uobičajeno planiranje koje se zasnivalo barem na desetogodišnjoj projekciji rasta cena -  više ne dolazi u obzir. Jer kad nafta i gas za mesec – dva poskupe u rasponu od dvadeset do trideset posto nikakve pretpostavke i nagađanja nemaju smisla.

Nakon svega što smo doživeli tokom poslednjih godina, a pogotovo ove možemo sa sigurnošću pretpostaviti samo dalja poskupljenja ovih energenata..

Zabrinuti zbog sve viših cena uobičajenih goriva, gasa i lož ulja mnogi odjednom kreću u potragu za novim konceptom grejanja, matičnim gorivom i čudesnim pećima.

Pri pogledu na uredno složena drva koja već usred leta čekaju zimu teško se oteti utisku o dubokoj ukorenjenosti loženja drvima u našim krajevima.

Nakon mnogih godina uvođenje drugih goriva pokazalo se kako je drvo ipak, obnovljiv izvor energije, koji zahteva punu pažnju i dobro gazdovanje od sadnje i gajenje šuma do najboljih peći sa visokim učinkom.

Svesni toga da bi neka loše raspoložena velesila mogla zatvoriti naftovod i gasovod dalekovidi ljudi  se okreću jedino domaćem dostupnom gorivu koji je vidljivo na svakom koraku – drvetu.

Ljudska opčinjenost vatrom i plamenom traje hiljadama godina, pa i danas mnogi sanjaju o treperavoj vatrici usred stana, toplini plamena i mirisu izgorelog drveta.

Zato bi ove zime mogle oživeti stare peći i kamini.   Tiho  pucketanje drveta u kaminu  i razigrani plamenovi  vatre daju posebnu atmosferu u prostoriji, koja izaziva opuštanost i prijatna osećanja.

Za loženje drvima najbolja su se pokazala ložišta sa šamotnim dnom i zidovima gde je ogrevno drvo na čvrstoj podlozi. Masivni zagrejani elemeni ložišta  i okolni pepeo sprečavaju hlađenje žeravice.

Pri tom treba uzeti u obzir činjenicu da se sagorevanje drveta odvija u četiri faze:

  1. Sušenje. Čim se drvo u ložištu zagreje do 100°C, voda isparuje, a isušenom se dravetu smanjuje volumen, pri čemu nastaju pukotine koje ubrzavaju dubinsko sušenje.
  2. Izgaranje gasova. Nakon sušenja i isparavanja vode, temperature se postepeno penju preko 100°C uglavnom do 300°C pri čemu se oslobađa energetski značajni ugljovodonici u gasovitom stanju. Već iznad 150°C započinje raspadanje drveta.
  3. Oslobađanje gasova i izgaranje ugljovodonika od kojih se sastoji gotovo 80 posto drvne mase prepoznaje se po dugačkim  žutim plamenovima koji izbijaju iz drveta. Ti gasoviti sastojci  gorenjem podižu temperaturu preko 500°C, a preostala se masa postepeno pretavara u drvni ugalj.
  4. Izgaranje drvne mase koja gori uz razvijanje temperature od 500°C do 800°C, pri čemu nema velikog plamena niti pojave čađe. Taj deo prepoznajemo  po kratkim prozirnim plamičcima…

grafikon

Pravilno i potpuno izgaranje drveta ostavlja samo fini sivi pepeo koji se može upotrebiti u poljoprivredi  za poboljšanje zemljišta ili kao đubrivo.

Procesi izgaranja drveta u pećima mnogo su složeniji od opšte slike o loženju tim večnim ogrevom. Od svega što smo s tim u vezi naveli najvažnije je zapamtiti kako ložište mora dobijati dovoljno vazduha, a vlažna drva u zagušenoj peći zrače više štetnih materija nego toplote…

Ogrevna vrednost drveta najviše zavisi o procentu vlage. Uostalom, svako zna da od mokrih cepanica nema mnogo pomoći.

Iako apsolutno suvo drvo postiže teorijsku ogrevnu vrednost od 18,8 MJ/kg ili 5,2 kWh/kg, u praksi treba računati s vrednošću od najviše 15,5 MJ/kg odnosno 4,3 kWh/kg.

To se prvenstveno odnosi na drvo sušeno na otvorenom, koje u sebi zadržava od 15 do 18 posto vlage.

Prisilnim sušenjem u sušarama drvo se nakratko osuši i do 6 posto, no zato ga odmah treba zaštititi folijom.

Pri ugradnji treba ipak računati s 12 posto zaostale vlage…

Međutim, razlika pri loženju je velika. Normalno sušeno drvo (na vazduhu) ima dvostruko veću ogrevnu vrednost od svežeg (šumskog drveta).

Koliko treba  ogreva za 10.000 kwh

Lož ulje                                                1000 litara

Zemni gas                                             1000 m3

Ogrevno drvo (bukva)                          5,4 m3

Drvne paleta                                         2000 kg

Toplana                                                10.000 kwh

Struja                                                   10.000 kvh

Tekući gas                                            1583 litra

Hiljadu kubnih metara (1000 m3) zemnog gasa daje oko 10.000 kilovati (kwh) energije, što odgovara energiji koju takođe daje 1000 litara lož ulja ili 5,4 m3 ogrevne bukovine. Kako se u poslednje vreme cene goriva i ogreva menjaju takoreći iz dana u dan bolje ih je ne navoditi.

Zimzeleno bolje, ali zabranjeno

Ogrevnu vrednost drveta nije jednostavno odrediti kao kod ostalih energenata. Što je veći udeo smole u sastavu drveta, to je njegova ogrevna moć veća.

Zimzeleno drvo sadrži veći udeo ovih sastojaka pa je njegova ogrevna moć veća od listopadnog drveta. Ipak njegova upotreba za obrev je zabranjena jer sadrži veliki udeo smole zbog koje se pri izgaranju stvara gusti dim, a u ložištu i dimnjaku taloži se mnogo čađi i katrana.

Hemijski proces prilikom sagorevanja drveta