Dobrodošli

Uputstvo za upotrebu kamina

Gorivo: suvo drvo od 10 – 15%  vlage odgovarajućih dimenzija prema veličini kamina

Priprema kamina za rad:

-         otvoriti maksimalno zatvarač grla kamina (klapnu koja se nalazi u samom kaminu) i istu držati u tom položaju sve dok vatra gori u kaminu.

Loženje kamina:

Dobro osušeno drvo za loženje sadrži od 10 do 15 odsto vlage, a sagorevanjem daje oko 4,6 kWh/kg. Ako u relativno svežem drvetu imate oko 50 posto vlage, toplotni učinak biće upola manji.

Pri loženju nastojte da faza potpale traje što kreće. To znači da treščice i manji komadići moraju što pre preneti plamen na cepanice kako bi se što brže razvili oni najvredniji gorivni gasovi koji sagorevanjem nude najviše energije.

Da bi se osiguralo gorenje, treba obezbediti dovoljno vazduha s kojim će se razviti dovoljno ugljen dioksida i vodene pare.

Štetno je ako u fazi razgorevanja smanjujete otvor grla kamina klapnom, obično u želji da vam drvo u ložištu  što duže gori. Jer, pritom će iz zagrejanog drveta najvredniji gasovi nestajati bez plemena, i bez ikakvog toplotnog učinka. Drvo će nestati uzalud, gasovi će prljati atmosferu, a na unutrašnjosti dimnjaka taložiće se čađ i katran.

Ni nakon faze sagorevanja, kad prođe najveći plamen, a glavnina drvne mase se pretvori u žeravicu, nipošto ne treba zatvarati otvor grla kamina.

U ložištu, javiće se u toj situaciji ugljen monoksid, vrlo opasan gas bez boje, ukusa i mirisa, a smanjiće se i temeljitost sagorevanja drvne mase.

Kvalitetno loženje je kad ložište ne pretrpavate do vrha.

Previše drva u kaminu nudi plamenu vrlo raznoliku gomilu koja istovremeno sagoreva u raznim fazama, s vrlo različitim temperaturnim gasovima i raznim stepenima razgradnje ugljovodonika.

Zato je bolje češće puniti ložište, jer će normalni ciklusi sagorevanja manjih količina drveta dati delotvornije iskorišćenje energije spremljene u drvnoj masi.

Iskustvo nas uči kako drvo u plamenu ispušta pod određenim okolnostima sastojeke u obliku dima i neugodnih mirisa.

To se događa, uglavnom, pri nepotpunom sagorevanju gasova čemu je uzrok niska temperatura  u ložištu ili pak drvo s previše vlage. Velike količine drveta u odnosu na veličinu ložišta, slab dotok vazduha i preniske temperature su uzroci dima i smrada. Pogrešno loženje i nestručno održavanje plamena može ekološki pogodno drvo pretvoriti u vrlo neugodan ogrev koji ispušta otrovne materije poput ugljen monoksida, raznih fenola, metil alkohola, pa čak i formaldehida i ostalih nezhasićenih ugljovodonika, obilja čađi i katrana…

Upravo su čađ i katran, u kaminu ili dimnjaku – svejedno, najbolji znak da nešto s loženjem nije u redu.

Pri dobrom sagorevanju drveta u kaminu ne ostaje ništa drugo do sivi pepeo.

Ljudska opčinjenost vatrom i plamenom traje hiljadama godina, pa i danas mnogi sanjaju o treperavoj vatrici usred doma, toplini plamena i mirisu sagorelog drveta.

Zato kamin punite i praznite strpljivo i nemojte ga pretrpavati jer time se ograničavaju  vazdušne struje u ložištu. Loženjem umereno postižete više, a ponuđenu energiju Sunca koju vam drvo vraća iskoristićete na najblji mogući način.

Posebna upozorenja

  • Pripremu kamina za rad i loženje vatre u kaminu vrši isključivo odraslo lice;
  • Za vreme gorenja vatre u kaminu malu decu ne ostavljajte samu u stanu;
  • Vatra u kaminu ne sme da gori bez prisustva odraslih lica;
  • Gašenje vatre u kaminu ne sme da se vrši vodom, jer može doći do naprslina na kaminu;
  • U prostoriji gde se koristi kamin, ne sme biti gasnih uređaja, ukoliko nisu potpuno ispravni i kontolisani zbog iscurivanja gasa u prostoriji;
  • Gašenje vatre i čišćenje kamina posle upotrebe vrši isključivo odraslo lice;
  • Da bi kamin dobro funkcionisao dimnjak mora biti kvalitetno izveden, što znači termički izolovan i ispravan;
  • Čišćenje dimnjaka treba vršiti redovno.

Prijatan odmor uz vatru kamina.